Pored užih fudbalskih znanja i umeca, u procesu obuke i treninga, trener ili nastavnik fudbala, fudbalerima saopštava i druge informacije koje uticu prevashodno na pravilno vaspitanje mladih ljudi. Da bi trener mogao da vaspitava, prethodno bi i sam morao biti vaspitan. Da bi bio uspešan fudbalski vaspitac, pre svega, mora da raspolaže visokim nivoom profesionalnog i opšteg znanja i organizacionim sposobnostima. Ceo proces treninga mora da ima vaspitni karakter. Pogotovu, ako se ima u vidu da su fudbaleri mahom mladi ljudi. Vec samo ustrojstvo sportskog takmicenja (visoka organizovanost, stroga pravila igre, decidirana pravila takmicenja, disciplina u radu, zadaci trenera, savladivanje teškoca...), samo po sebi uticu na formiranje pozitivne licnosti.
     Posebnu pažnju trener poklanja disciplini u klubu. Trener istice pozitivne primere velikih fudbalera. Vaspitava fudbalere i utice na njihovo elementarno civilizacijsko ponašanje, formira pravilan odnos prema radu, imovini, društvenim vrednostima, klupskoj opremi i klupskom znamenju...
     Pravi fudbalski pedagog brine se da fudbaler, još dok igra fudbal, ovlada svojom buducom profesijom, završi školu, pošto fudbalska karijera relativno kratko traje. Jednostavno receno, najbolji deo rezultata savremenog fudbala temelji se na uspešnom vaspitnom radu sa fudbalerima. I obrnuto, mnogi veliki potencijali u fudbalu, ostali su nedoreceni, prevashodno zbog nedostatka vaspitnog rada u sredini u kojoj su se zatekli.
     Licni interesi pojedinaca u klubu ne bi smeli da iskorace ispred opštih interesa kluba. Iz tih razloga, i na temelju sportske etike i "fer-pleja", kao uslova napretka savremenog fudbala, ukazuje se neophodna potreba za sistematizacijom prava, obaveza i kodifikovanje ponašanja svih neposrednih aktera kluba.
     Kodifikovanje ponašanja aktera kluba, pre svega, polazi od potrebe kluba za razvojem svestranih, radnih, kreativnih i moralnih licnosti u klubu.
     Fudbal je u svojoj evoluciji prevazišao okvire igre i postao višestruko ozbiljna, socijalana, ekonomska, pa i politicka kategorija ogromnog broja ljudi, najcivilizovanijih zemalja savremenog sveta, pa je logicno zakljuciti da fudbalska efikasnost, prevashodno zavisi od visokog stepena profesionalnosti u fudbalu...
     Zato, svi ucesnici u znacajnim poslovima kluba, moraju da steknu neophodnu moralnu samosvest, osecaj samoodgovornosti u mišljenjima i postupcima, koji u celini gledano, imaju uticaj na rezultate kluba. Kodifikovanje moralnih i profesionalnih dužnosti ima za cilj izgradivanje samosvesti i samokontrole u specificnim svakodnevnim, složenim situacijama u klubu, cijoj pozitivnoj ili negativnoj klimi, uspešnim ili neuspešnim rezultatima doprinose svi akteri kluba.
     Kodifikovanje ponašanja svih znacajnih subjekata kluba unece više reda, delovace preventivno, eliminisace nesporazume i konflikte, omogucice selekciju najboljih igraca, najboljih trenera, najboljih rukovodilaca, precizirace kompentencije, motivisace sposobne, eliminisace sitnosopstvenicku psihologiju i privatizaciju, otkrice nerad i njegove nosioce, i konacno - vaspitace i podici ce na viši nivo individualnu odgovornost, koja se u složenim kolektivnim poslovima kluba, cesto može rasplinuti do neodgovornosti..

   Tekst je preuzet iz knjige:
   FUDBAL – istorija, teorija i metodika
   Dr Aleksic Veljko
   Dr Aleksandar Jankovic